О општини

Општина Опово је једна од најмањих општина у Војводини. Налази се у Јужном Банату, на свега 30 км од Београда и Панчева, односно 40 км од Зрењанина. На површини од 203 км² настањено је 11016 становника, у оквиру четири насељена места: Баранда, Опово, Сакуле и Сефкерин. Сва насеља се налазе на левој обали реке Тамиш, која протиче дужином од 29 км уз територију општине. Удаљеност од магистралног пута Београд - Зрењанин износи 3 км, колико је удаљен и коридор 10 (аутопут). Преко територије општине Опово прелази регионални пут Р-124 Вршац - Панчево - Зрењанин. Аеродром „Никола Тесла” је удаљен 50 км од општине Опово. Изузетно повољан положај као и расположиви ресурси, чине добру основу за афирмисање и развој туризма што представља један од приоритетних задатака општине Опово.

На простору данашњег Опова некада су постојала два насеља Опово и Жељ. Налазила су се у непосредној близини, на левој обали Тамиша. Тешко је рећи које је од та два села старије, али се чини, ипак, да је то Жељ. Наиме, Жељ је забележен већ 1334. године, док се Опово помиње тек у другој половини 17-тог века.

Опово се први пут помиње 1672. године. Опово и Жељ, за време владавине Турака, потпадали су под Панчевачку нахију, односно истоимени санџак. После 1716/1718. Опово се нашло у Панчевачком дистрикту (срез, општина). У саставу дистрикта Опово је остало до 1767/1768. кад је завојачено и укључено у дванаесту немачко-банатску регименту, у којој је остало и после 1773. године. Половином 18-тог века дошло је до премештаја насеља на садашње место. У то време су се вршиле реконструкције и урбанизација по Банату. Опово као веће насеље имало је две парохије, када се ради о православном живљу, а једну парохију када се ради о римокатолицком живљу. Постојале су две школе, српска и немачка. Од привредних делатности вреди поменути једино земљорадњу, ратарство и сточарство, донекле лов и риболов, док су остале делатности биле од малог значаја за живот људи, изузев домаће радиности.